Зашто треба играти шах?
“Љепота потеза не лежи у његовом изгледу на табли, већ у мисли која му претходи.” Арон Нимцович
Чари игре су у грешкама, па ми као аматери немамо баш никаквих проблема да у њој уживамо, а након овог цитата сам сигуран да је већ половина вас који до сада нисте играли шах, одлучила да се позабави овом игром. :Д
Сигурно сте више пута чули како је шах досадан, како је игра за пензионере, како је игра за штребере, како није спорт итд. Наравно, то вам говоре они за које шах није мисаона игра, већ мисаона именица. Међутим шах јесте игра за сваког, а не само за професионалце или “штребере” – досадњаковиће.
“Данас ако нисте велемајстор са 14, можете да заборавите на то.” Виштванатан Ананд
Како то наш менталитет налаже, могуће је да се неки сада питању па зашто играти, ако не да би био најбољи? Прочитао сам податак да од 100 шахиста само један научи да игра на највишем нивоу. У цијелој Црној Гори има свега 6 велемајстора, у Србији нпр. 54, у Хрватској 31, док у Русији, која је водећа сила у овом спорту (да, на највишем нивоу шах је спорт, а не игра) има “свега” 223 велемајстора. Према томе, није проблем научити играти шах, већ научити играти га добро. Невјероватно је колики број људи у 30. години не зна ни фигуре да насложи, међутим охрабрује чињеница да је у основним школама шах уведен као изборни предмет, па данашњи клинци имају прилику да рано савладају основе игре – не морате бити најбољи да би имали користи од игре.
А какве користи? Само једна партија шаха дневно одлаже деменцију и прикрива Алцхајмерову болест (при томе се не мисли на партију у којој само одвозате своје фигуре док све не погину, већ партија у којој уложите мало својих можданих способности), значајно ћете побољштаи когнитивне функције, а можда покупите и неки манир – пружити руку кад је неко бољи. Најуспјешнији људи у свијету редовно издвајаују вријеме за шах. Питер Тил даје најбољи примјер како стратегију и тактику са табле примијенити у бизнису. Прочитајте књигу до сада највећег шахисте Гарија Каспарова - “Како живот имитира шах” да видите како је кроз игру схватио живот.
Анатоли Карпов је рекао: “Шах је све – умјетност, наука и спорт.” Иако ће се већина сложити да је шах потребно проучавати, за то да ли је умјетност и спорт постоје дубоко подијељени ставови, па ко жели нек заузме свој. Како ја гледам – Да ли је умјетност? Негдје јесте, а ту се враћам на цитат са почетка текста. Да ли је спорт? Донекле – на аматерском нивоу, а дефинитивно на професионалном нивоу. По мом мишљењу разлика између шаха и нпр. покера је то што се у картама можете користити блефом да дођете до резултата, а у шаху, гдје је све испред вас, једноставно морате бити бољи, морате сломити психу противника, натјерати га да направи грешку док се пита шта је у вашој глави, а не шта је у вашим рукама.
Неки од вас ће помислити – Види овог залуђеника. Не, далеко од тога. Много сам више фасциниран игром и свим овим о чему сам писао, него што је заправо познајем. Не бавим се шахом професионално, Ело рејтинг ми је испод 2000 и ко зна да ли ће икада прећи, али ме то не спречава да уживам у игри и из ње извлачим највише што ја лично могу. Нормално је да не волимо сви исте ствари, али не знамо ни шта волимо док то не пробамо.
