Шах (од персијске речи Shah - краљ) је спортска игра на плочи за два играча.
Игру су у VI веку прихватили Персијанци (чатранг), а од њих у VII веку Арапи су освајањем Ирана преузели и током наредна два века била је веома популара у арапским земљама. Одржавани су мечеви између најбољих играча, проучена су могућа отварања (табије) и састављени су први проблеми отварања (мансубе). Калиф Харун ал Рашид је послао крајем VIII века француском владару Карлу Великом на поклон шах од слонове кости. У IX веку Арапи су је под именом „шатранџ“ пренели у Шпанију, Шатранџ представља виши облик чатуранге. Исход борбе више не одређује случај (бацање коцкице), већ логика и сналажљивост играча. Игра постиже велику популарност и шири се по европским земљама све до Исланда. Француски краљ Луј IX је 1254. године издао специјални едикт који је забрањивао играње шаха. У Европи је шах усавршен увођењем рокаде и повећањем дејства краљице и ловца (код Арапа је краљица могла ићи само по једно поље укосо, а ловац је могао да скаче укосо на свако треће поље: пошто је тешко било извести мат, постојала су два начина да се победи - усамљивањем противничког краља и патом, који се рачунао као победа за патирану страну). Са реформом су укинута ова два начина победе. Усавршавањем од древне чатуранге игра је попримала данашњи облик. Настала је у XV веку када се 1497. године појавило прво штампано дело о шаху које је написао шпански шахист Лусена. Његово дело су наставили у XVI и XVII веку шпанац Руи Лопез и италијани Polerio и Греко, све док у XVIII веку француски шаховски мајстор Филидор делом Анализа шаховске игре (фр. Analyse des Échecs) није поставио темеље савременој шаховској теорији.
Правила игре
Поља могу бити нацртана (штампана) или на посебном столу који се назива Шаховски сто и служи првенствено за играње шаха.Шах се игра на квадратној плочи (табли) која се назива шаховска табла (плоча). Табла је подељена на 8 колона и 8 редова поља, дакле садржи 64 поља која су наизменично црне и беле боје.
Шаховске фигуре | |
---|---|
![]() | Краљ |
![]() | Краљица |
![]() | Топ |
![]() | Ловац |
![]() | Скакач |
![]() | Пешак |
Сваки играч почиње игру са 16 фигура. Фигуре су: краљ, краљица (или дама), топ (или кула) — 2 комада, скакач (или коњ) — 2 комада, ловац (или лауфер) (2 комада), пешак (или пион) — 8 комада. Један играч игра белим, а други црним фигурама, наизменично померајући своје фигуре, при чему бели има предност првог потеза.
Циљ игре је довести противника у шах-мат (шах-мат значи мртав краљ) ситуацију.
Шах-мат је ситуација када је краљ нападнут и не постоји начин да се заштити од напада или да се помери на ненападнуто поље. У случају шах-мата (краће мат), партија се завршава, а победник је играч који је матирао супарника. Осим мата, кад је победник познат, партија може да резултира и ремијем или пат позицијом - тада је резултат нерешен.
Пат је ситуација када је један од играча на потезу, али не може да помери ни једну своју фигуру.
Реми је ситуација када ниједан играч не може дати мат другом играчу, углавном услед недостатка фигура или када оба играча процене да не могу надиграти свог противника, тада договорно закључују реми, и то се записује ½:½, тј. поен се дели.
Некада је постојало правило да се у случају пата или ремија рачуна да су оба играча изгубила, или се играло све док неко не би победио, међутим пошто је то могло драстично да се одужи, да би убрзали одигравање турнира, FIDE (фр. Fédération Internationale des Échecs - Међународна шаховска федерација) је донела данашње правило о подели поена.
Почетна Страна
Почетна Страна
Нема коментара:
Постави коментар